Увод

Савремени рачунари могу да обрађују огромне количине података који представљају многе аспекте из света. Из ових скупова великих података могу се извући поуке и сазнања о људском понашању без преседана: како се користи језик, које фотографије се снимају, о којим се темама разговара и како људи ступају у контакт са својом околином. Да би ефикасно обрађивали велике скупове података, програми су организовани у као цевоводи манипулација над секвенцијалним токовима података. У овом поглављу биће разматран пакет техника које ефикасно обрађују и манипулишу секвенцијалним токовима података.

У другом поглављу представљено је сучеље за секвенце, које је имплементирано у Пајтон помоћу уграђених типова података као што су list и range. У овом поглављу проширује се концепт секвенцијалних података тако да укључује колекције које имају неограничену или чак бесконачну величину. Два математичка примера бесконачних секвенци су природни бројеви и Фибоначијеви бројеви. Низови секвенцијалних података неограничене дужине појављују се и у другим рачунским доменима. На пример, секвенца телефонских позива послатих кроз ћелијски торањ базне станице, секвенца кретања миша коју је извршио корисник рачунара и секвенца мерења убрзања сензора на ваздухоплову настављају да расту како свет еволуира.